Читатељка Политике највећа добротворка Дечјег села

decijeselo-2014

Све до краја живота Мира Пуљизевић, која је преминула у априлу 2016. године у Новом Саду, није желела да се у јавности зна да је она дародавац три троипособна стана.

У историји Дечјег села у Сремској Каменици нема веће донације појединца од оне коју је овом “селу где љубав станује” даривала досад анонимна Новосађанка. Поклонила им је три троипособна стана у Новом Саду. Њено анонимно доброчинство постало је јавности познато крајем 2014. године, када су станови у Улици Веселина Маслеше предати Дечјем селу, а “Политика” сада открива да је име ове жене Мира Пуљизевић.

Све до краја живота ова добротворка, која је преминула у априлу 2016. године у Новом Саду, није желела да се у јавности зна да је она поклонила смештај младим студентима без родитељског старања о којима се брине установа у Сремској Каменици. Кроз те станове досад је прошло 12 младих који су, како каже васпитач у Дечјем селу Бранка Вукмировић, одлични студенти и добри људи.

А прича о госпођи Мири је прича о људској доброти, у овом свету где се много тога покварило“, додаје. И запослени у Дечјем селу помагали су Мири Пуљизевић у дубокој старости, у тренуцима када ју је болест савладавала, али и када су заједно славили њен последњи 85. рођендан, одневши јој торту. Недељом су јој обавезно носили „Политику” коју је волела да чита и куповала ју је четрдесетак година, а листове уредно слагала и чувала. Памте је као скромну и интелигентну особу, која је у касним годинама свог живота умела да каже како јој “још једино мозак ради”.

Била је дипломирани инжењер машинства и цео радни век провела је на Машинском факултету у Новом Саду, где је најпре била асистент, а затим доцент. Рођена је као Мира Стајић, у Жабљу 1930. године и била је треће дете у породици домаћице Милеве и учитеља Стевана. Још је била беба када јој је отац умро, после чега се мајка са децом преселила у Нови Сад како би их школовала, што није било лако уз скромну учитељску пензију.

Ту је Мира и завршила основну и индустријску средњу техничку школу, док је у Београду дипломирала на Машинском факултету 1960. године, када се заједно са супругом Антуном Пуљизевићем, кога је упознала на студијама, преселила у Нови Сад. Ту им се исте године родио син Иво. Нажалост, јединац је преминуо 2000. године, а пет година касније Мира је остала и без супруга.

У спомен на двојицу својих најближих, како је пренела у поруци Дечјем селу, поклонила је станове у новоградњи на коришћење питомцима ове установе да би им “бар мало ублажила несрећу и ојачала жељу да се школују и одрасту у вредне и корисне чланове друштва, срећне породичне људе и нежне родитеље”.

Иметак који је даривала потиче из Дубровника, одакле су Пуљизевићи. То је стара грађанска дубровачка породица чији део куће на обали је наследио Мирин супруг Антун. Новац од тог наследства супружници су најпре желели да дарују за изградњу новог пансиона за штићенике у кругу Дечјег села, које иначе има 13 кућа, али проширење није било могуће.

Тренутно је у Дечјем селу смештено 69 младих без родитељског старања, углавном основаца и средњошколаца, а још 20 старијих штићеника живи у становима или кућама на другим локацијама у Сремској Каменици и Новом Саду.

На тим локацијама је укупно 12 кућа или станова, од чега је 11 донаторских, а један је добијен на коришћење од Покрајине као имовина одузета од Дарка Шарића. Дародавци су међународна асоцијација СОС Дечја села (три стана), професор Лазар Ракић (кућа и викендица), Катица Сремчевић (стан), Војислав и Марија Бошковић (кућа). Донатор је и фудбалер Синиша Михајловић, чијим новцем од опроштајне утакмице је купљен један стан.


 

Comments are closed.

Facebook IconTwitter Icon